Putuj, ali rezerviši na vreme!

Booking.com

Sunday, September 11, 2016

5 BIZARNIH IGRICA NA KOJE MOGU NALETETI VAŠA DECA (Šta vam rade deca 2)

 Igrice za decu su vid zabave koji će mnogi roditelji osuditi, premda ima i onih koji tvrde da je ovaj vid zabave dobar jer pospešuje logiku, uči decu da prate instrukcije, da strateški planiraju, da se koncentrišu, pamte i ostalo. Ja nisam oduševljenja idejom da mi deca igraju igrice, posebno kada zavape da im pomognem u vožnji kola ili preksakanju nekih prepreka. U tome nisam dobra ni u realnom životu, svetu i vremenu. Osim toga, ja sam internet zavisnik i znam kako je to opaka bolest. Neki njeni pokazatelji mogu se naći u ovom tekstu.

Istina, ima edukativnih igrica iz kojih klinci zasita mogu da nauče lepe i korisne stvari (od bojanki, preko osnovnih pojmova, kuvanja i koječega ), a ima i onih pogubnih za dečiji mozak.

Da li su igrice zaista toliko opasne za decu?



Ma koliko mi smatrali da je to samo igra i da klinci brane neki virtuleni svet, neke studije su pokazale da postoji povezanost između nasilnih igrica i nasilnog ponašanja. Nije da postoji dokaz da će vam dete postati kriminalac, ali se pokazalo da su skloniji da udare, viču, urlaju, guraju i ispoljavaju druge znake agresije. I naravno, ako vam dete provede ceo dan gledajući takve scene, kakve su šanse da se ne ugleda na to čemu je celo dan izloženo?

Hajde, priznajte, sigurno ste i vi ponekad ćušnuli dete ispred računara i rekli " Igraj igrice, samo me pusti da... (spremim ručak, slavu, zimnicu,  očistim kuću, završim članak....dopuniti po želji)"  Po svemu sudeći, nije tako dramatično ako dete ponekad odigra igrice, ali je strašno ako to uopšte ne otpratite i ne znate šta vam rade deca.

Nije da sam ja sad neki psiholog ni stručnjak, nego eto, da podelim malo mudrosti naučene iz sopstvene gluposti iskustva.

Ja sam prvo dobijala ospice od toga što moj sin voli da igra igrice za devojčice. Dakle, od lakiranja noktiju, oblačenja, spremanja kolača  - u svemu tome je uživao. Zato sam sugerisala da igra one za dečake. Pustila sam da igra neke ratne sa bratom od strica, da nađu neke dečije na netu (jedna od veština koju deca savladavaju igrajući igrice jeste surfovanje netom čak i ako veze nemaju da ukucaju termine koje žele. Verujte, poznaju sve tajne internet browsera, od istorije do kolačića i vizuelno pamte svašta) a onda jednom  zavirla da vidim koje su to tako lude igrice koje ih teraju da oni umiru od smeha igrajući ih. Ostala sam šokirana sadržajem pojedinih!

5 bolesnijih igrica na koje vam mogu naleteti deca na netu


U suštini, ako baš krenete da tražite bizarnosti po netu, nije da nećete naći ništa. Ja sam slučajno pronašla neke, a ni ove baš nisam svećom tražila. Tako da, između ostalog, možete očekivati primere kao što su:

Load up and kill - "Jeee, naučio sas da uključim testeru" uralali su klinci igrajući je, a ja jadna mislila kako seku drva za zimu ili nešto slično. U stvari, to je jedino oružje iz ove igrice koje nisu isprobali jer nisu znali da ga uključe. Svrha ove bajne igrice je ubiti čoveka. I da, znam da se to radi u mnogim igricama, ali obično to ubijanje ima neku svrhu i priču, tipa jurite kriminalca ili bilo kakvog suparnika. Ovo je ubijanje radi ubijanja. Jes' da je lik kojeg treba ubiti neki zatvorenik, al' nasilje je nasilje.

Whack your ex je igrica u kojoj treba da se na jedan od ponuđenih načina  osvetite bivšoj ili bivšem (pod uslovom da jedno dete kapira da se radi o romatičnom paru i da je crtana kreatura malo maštovitija od Čiča Gliše zapravo neko ko ima tu ulogu. Za jedno dete su to ipak samo muškarac i žena). Jedan od načina je recimo uzeti lap top i uz puno krvi koja pljušti na sve strane, olupati ga devojci o glavu.Drugi imate na slici. I ostali su, pretpostavljam, maštoviti.




Twisted cooking mama . Igrica kuvanja, pomalo morbidna. Prvo koljete i čerupate pile, vadite unutrašnje organe, punite nekom smesom.... posle sve ostalo.  Da i ste znali da koliki procenat ptica je dalje u svesnom stanju dok im je prerezan vrat? Ove i slične podtake dobićete ako pređete nivo ove dečije igrice čiji je cilj očigledno da postanete vegan.

Perry the perv je perverznjačka igrica iz koje će vaše dete  naučiti da špijunira kroz tuđe prozore ili viri u kupatilo kroz ključaonicu. Perry je perverznjak koji voajeriše devojke, a poene skuplja kad otegne jezik i zabalavi jer je video dupe, sise ili nešto slično. U realnom životu, vremenu i mestu u kom živimo,ova igrica je  jednostavno primenjiva. Dete ne mora da se izlaže opasnosti i penje na prozore. Dovoljno je da okrene TV Pink ili još bolje "Happy" u po' bela dana i nagledaće se svega toga.

Dont whack your teacher je po meni pogubna igrica, posebno za prvake one koji kreću  u predškolsko kao što su ova dva klinca o kojima vam pričam. Jednom sam čula tok njihove ( nekompjuterske)  igre koji je išao ovako. " Nisi dobio peticu? Sad ću ja da ubijem učuteljicu!". Malo mi je bio čudan i bolestan taj stav i nije mi bilo jasno odakle to. Kada sam videla ovu igricu, sve mi se iskristalisalo. Jedan od načina da ubijete učitelja u ovoj zanimaciji jeste da pokupite makaze sa stola ispred njega i zakoljete ga njima.Ostale istražite sami, ako baš želite.



Sve ove igrice i linkovi su sa istog sajta, premda ih ima i po drugim stranicama.   Ima i normalnijih . Recimo operacija mozga ili popravljanje zuba bez anestezije. Dobro, ima i šminkanja i lakiranja noktiju.

A Utiče li to zaista na decu?

Naravno da utiče, i ne treba vam studija koja to dokazuje.

Aktivnost u kojoj dete provede dosta vremena svakako će uticati na njegova interesovanja. 

Moj sin je rastao (i raste) uz sestru plesačicu. Imao je nepuna 3 meseca kada sam ga vodila na plesno takmičenje. Prvi crtani kojim je bio opsednut kao mali bio je - pogađate "Anđelina Balerina". Danas ima 6 godina, po ceo Božiji dan peva i igra, a nije retkost ni da mi odgovori na pitanje kroz neku pesmu. Njega je izloženost muzici i plesu učinila takvim.

Izloženost nasilnim igricama sigurno neće roditi ljubav prema poeziji. Eventualno prema programiranju i animaciji.

Suština ove priče je  - sajt  koji sam pomenula ima opciju roditeljske kontrole. Imaju to i svi račanuari i većina televizora i moraš biti stručnjak da to podesiš. Ok, bar kompjuterski pismen. Ja znam gomilu ljudi koji ne znaju da napišu CV, molbu ili izjavu, ne koriste mail, a još manje umeju da podese ove opcije.

Zato u se' i u svoje kljuse i nadzirite!

Hoču reći, nije tako srašno kada vam deca igraju igrice, koliko je strašno kad ne obratite pažnju na njihov sadržaj koji je često neprimeren, nasilan i seksualan.Nisu sve kompjuterske igrice namenjene deci!

 Da li znate šta vam rade deca kad su ispred računara?

Jer ako ne znate šta rade tu, ispred vašeg nosa, kako ćete znati šta rade kada su u školi, društvu, gradu?

Tuesday, August 23, 2016

NOVI ILI POLOVNI UDŽBENICI? JA NEMAM DILEMU

 Da li ste od onih roditelja koji nove knjige kupe na rate još u februaru, da bi ih otplatili do septembra, ne bi li od septemebra kupili deci (na rate, čekove i administrativne zabrane)  nove patike  i nove farmerke i dukseve?

Ja nisam i (sram me bilo) uvek čekam zadnji čas  za kupovinu udžbenika. Zapravo, čekam da na ulice izađu prodavci polovnih knjiga i da tako rešim taj životni  problem.

Školovanje dece odavno nije besplatno, već je bezmalo pravi luksuz. Mislim, 15000 dinara za komplet knjiga za sedmi razred je po meni mnogo, posebno kad znam da mogu da kupim 3 takva kompleta polovnih knjiga. Srećom, moju ćerku je zakačio onaj zakon  po kom su udžbenici bili besplatni od prvog do četvrtog razreda. Ne govorim to samo zbog džepa, već i zbog mojih živaca koji bi garant popustili da sam dala 15000 na nove knjige, a dete mi zbog silnih štrajkova u to vreme pola knjiga nije upotrebilo, kao i zbog toga što je navikla na polovne knjige na vreme!



Pošto je po zakonu mogla 4 godine da koristi polovne udžbenike koje je obezbeđivala škola, država ili ko već,  i pošto ni "ko već"  nije bio  lud da deci nove knjige, a što bih bila luda ja? 

Može se sa polovnim knjigama i nardenih godina. Nikakve razlike nema, osim što su ono bili besplatni udžbenici  koje smo morali da vratimo da bi ih druga deca koristila, dok ovi polovni koje sad nabavljam ipak nešto koštaju. Ali toliko manje koštaju, da glat mogu detetu da kupim solidne patike i farmerke za školu (istina, ovaj korak preskačem jer smatram da se to kupuje po potrebi, a ne po polasku u školu . Ni odeća ni knjige ne kvare se preko leta, imaju rok trajanja po par godina i nije nužno da budu novi)

Pravo na besplatne knjige nemam jer nisam socijalno ugrožena. Doduše, to je danas teško i dokazati. Pre par godina pokušavala sam da dokažem da mi treba dečiji dodatak iako sam preduzetnik i od tada se više nisam trudila da bilo šta pokušavam.Srećom, nemam ni potrebe!

U svakom slučaju, komplet udžbenika za jedan razred nije besplatan, već država sufinasira nabavku udžbenika, a radne sveske i zbirke nabavljate sami. Teorijski, to jesu besplatni udžbenici. Po mojoj teoriji, besplatni udžbenici bili su ono što je moje dete imalo od prvog do četvrtog - i knjige i radne sveske i zbrike. I to je velika pomoć za roditelje.


Zašto ne naručujem knjige preko škole? 


Em su skupe, jer su nove , em su neke suvišne.

Recimo, knjige iz likovnog i informatike moja ćerka jedva da je upotrebila. Osim toga, dala sam dve godine za redom preko 2000 dinara za didaktički materijal potreban za tehničko obrazovanje, u kojem pored materijala postoji i radna sveska. Te radne sveske nikad nisu otvorene, a od didaktičkog materijala već dve godine za redom koristili su samo karton. Bolje da sam detetu kupila bombonjeru. Em jeftinije, em bi se zasladila, a kutiju bi mogla da upotrebi u te edukativne svrhe.

 Razumem ja da bi glupo bilo da jedan nastavnik  izjavi da za njegov čas nije potrebna knjiga kad knjiga i udžbenik postoje,  i to od nekoliko izdavača. Ali eto, ja neću da ih kupim!Neke ni polovne!

Polovne knjige koštaju duplo manje od novih i mogu se nabaviti po ceni od 250-400 dinara - zavisi koliko su očuvane. Teorijski, postoiji šansa da napravite i trampu, pa da date stare knjige za jedan razred i uzmete  polovne knjige za drugi razred uz neku doplatu. Ali to je samo teorija. U praksi i međ' uličnim prodavcima nikome ne trebaju vaše polovne knjige. Da li je to interni dogovor ili istina, pojma nemam. Nećete ih uvaliti čak ni sledećoj generaciji u istoj školi.Njima odjednom trebaju knjige drugih izdavača.

Sistemski problem


Već dve godine sam pasivni član saveta roditelja u mojoj školi (prijavila se, debil, jer niko nije hteo, a bilo mi nešto žao razrednog) .  Sednem, slušam, dignem ruku da izglasam nešto i bežim glavom bez obzira. Znate, na tom skupu ima ljudi koji su u stanju da traže dlaku u jajetu kada je neka nebitna stvar u pitanju i da tri sata razvlače k'o sline pitanje " Ko će da izvodi radove na uvođenju video nadzora", a da pri tom ni na jednom sledećem savetu ne pitaju da li je taj posao odrađen uopšte.  Bilo kakav ozbiljniji predlog ( tipa: zašto se štrajkuje ili zašto moje dete mora da ide baš na plivanje, a ne na drugi sport   - pobogu, devojčice imaju menstruaciju, a o zimi i hladnoći i preferiranju nekog drugog sporta da ne govorim)  uglavnom  dobija jedinstven odgovor: "Sistemski je problem".

Kada su udžbenici u pitanju, sistem je besprekoran i nema problem. 

Napravljen je tako da u okviru iste škole dve generacije za redom ni u kom slučaju nemaju iste izadavače za iste predmete kako, ne daj Bože, prodaja polovnih udžbenika ne bi bila laka i jednostavna. Pa pobogu, to vam je siva ekonomija. O tome da ćete ceo komplet udžbenika uvaliti detetu iz neke druge škole, ne maštajte uopšte. Sistem je, kažem vam, matematički besprekoran!

Prodaćete 4 knjige, kupiti dve, a po ostatak ćete morati na ulicu. Ili u knjižaru po nove - kako ko!

Zašto su polovni udžbenici bolji od novih?


Onako u poverenju, ne samo da kupujem polovne udžbenike, nego ni radne sveske koje kupim nisu nove. A to ima svojih prednosti (pored jeftinoće, jelte):

  • Dete ima sva rešenja gotova, ne mora da se muči za dobru ocenu, a  i ja ne moram da potežem u školu da se uvlačim nekome u te svrhe. Moja ćerka je odličan učenik bez moje intervencije!
  • Zanimljivije je. Znam iz iskustva. Pročitaš neki stih koji nije predviđen planom i programom ( recimo  Cecin hit od pre 10 godina)  i saznaš da se neki  Marko zaljubio u neku  Ivanu (ili ona u njega).
  • Nateraš dete da stekne nova poznanstva u višim razredima, ne bi li se uštekala za neku knjigu. Manje posla na ulici kod preprodavaca i više druženja i novih poznanstava. Ja sam u svoje vreme cimala koga sam stigla. Sada mogu da vam tvrdim da sam knjige uzimala od nekih ljudi koji se danas mogu pohvaliti zavidnom mafijaškom karijerom, ala Kristijan Golubović.
  • Naučiš dete osnovama ekonomije i trgovine - od formiranja cene, pa nadalje. Recimo,  ako vide da je tražnja za  nekom knjigom ogromna i da je nema ni u knjižarama, čak i polovnu mogu da zacepe 700 kinti.(onaj k'o ume da prenese ovakvo znanje deci. Ja sam debil i ovca po tom pitanju) 

Znam , znam!  Sad ćete reći kako je strašno nemoralno i nenormalno da kukam zbog cene knjiga, a ne kukam na cene novih patika. Ja nisam u tom košu. Moje dete ne ide ni na rekreativnu nastavu jer je precenjena (i to košta koliko komplet udžebnika + gaće, čarape, peškiri i neka gotovina koju  mora da ponese) , a nosim se sa mišlju da preskočim i ekskurziju.  Za 2000 dinara možemo svi porodično da odemo na izlet na isto mesto, a da mi dete pri tom ne dođe kući sa konstatacijom da se smorila 2 sata u Mataruškoj Banji u zaraslom parku oko zapuštenog hotela i izložila sebe opasnosti da na'vata krpelje, te da joj je najzamljivije bilo u autobusu.Da ne govorim da mogu i da joj platim  mesečnu kartu za gradski bus, pa nek uživa mesec dana za iste pare!

 Ok, znam, skrenula sam sa teme.Ovo sam vam htela reći:


Time što imamo bezbroj izdavača udžebnika  i savršen sistem koji sprečava da tek tako prodate polovne knjige,  država valjda pokušava da podstakne rast privrede i spreči sivu ekonomiju, smanji monopol na tržištu, šta li. Elem, isto to se može uraditi podsticanjem domaće proizvodnje i poljoprivrede i ulaganjem u neke druge privredne grane, umesto u štamparije. Recimo u zarasle banje, poput Mataruške.  Bolje nego da izvore savršene, zdrave, pitke vode prodajemo šeicima i drugim strancima za sitne pare.

Ali, najlakše je odrati po džepu roditelja, jer ni jedan normalan roditelj ne želi da mu dete ispašta - bilo sa polovnim knjigama, bilo zbog neodlaska na ekskurziju. Ja nikad nisam bila normalna.

A ispaštaju li deca sa polovnim knjigama?

Ne mislilm tako. Ispaštaju zato što i pored završenih škola sa novim knjigama neće imati gde da se zaposle. Osim ako nemaju vezu u štampariji udžbenika.

Da li ste vi spremili dete za novu školsku godinu? Kupujete li nove ili polovne knjige?



Sunday, July 24, 2016

DA LI JE POSAO OD KUĆE PRAVA STVAR ZA VAS (posebno ako ste žensko)?

Maštate da imate posao od kuće? Ili o onoj slici - vi na plaži, laptop u vašem krilu, sucobran  i limunada?
E baš svašta!  Ja recimo maštam da sam na moru i da ne radim uopšte, a da mi novac pada s neba. Mada, i tada bih našla šta da radim jer ne mogu baš da budem dokona danima. Ali svakako ne maštam da radim sa plaže!


(slika preuzeta sa sajta http://affiliate-101.com/ - slobodno bacite pogled - affiliate je jedan od načina da ostvarite svoj san.)


Postoji samo jedan razlog  zbog čega vam se posao od kuće ili sa plaže čini idealnim - zato to nikad niste iskusili njegove čari!

Ja sam manje-više na to bila prinuđena. Ostala sam bez posla, svi moji pokušaji da nešto započnem bili su samo vredna lekcija o neuspehu, a i sina nisam mogla da upišem u obdanište jer je to u Kragujevcu privilegija. Jebi ga, tamo traže nemoguće uslove  - da radiš ( i to na belo, jer ako nisi prijavljen to ti je kao i da ne radiš)  Samo što niko ne pita kako da ideš na posao ako nemaš gde da ostaviš decu.

 Kažem, manje-više sam bila prinuđena,jer sam svakako mogla da izaberem i onu opciju da sedim kod kuće besposlena i kukam kako nema posla. Ali ne - ja sam morala da čeprkam po internetu i tražim ideje za posao . Tako sam došla do Upworka i upala u neku sasvim drugu dimenziju u kojoj sam već skoro 3 godine.

Nekako je mene uvek pratila ta "rad od kuće" karma. Sa svojih 19 počela sam da pravim  neke kese, kao dodatni posao dok studiram (da ne mislite da sam sa 19 imala neki preduzetnički duh. Jok ja! To sam radila za druge), a sada pišem . Kad me ljudi pitaju šta i gde radim, obično na moj odgovor imaju komentar:

"Supeeer! Šta te briga, sediš kod kuće i radiš kako i kad hoćeš".

Važi, kako da ne!

Posao od kuće je (da izvinete sad) totalno sranje! 

6 razloga protiv rada od kuće


"Superštatebriga" posao je pravi posao za prave ljude


Oni od tebe očekuju nešto konkretno u nekom konkretnom vremenskom periodu. U mom slučaju je to tekst na neku temu, u nečijem je izrada logo-a , prikupljanje podataka ili bilo šta drugo.   To uopšte nije "radiš kako hoćeš i kad hoćeš". Možeš i tako. Pitanje je da li ćeš za takav rad biti plaćen.


Multitasking dostiže vrhunac


U isto vreme treba da si i mama i radnik i kuvarica i spremačica i baštovanka i seljanka i žena naposletku. Ako uopšte stigneš da budeš žena. Ok, ovo baštovanka i seljanka ide po izboru. O tome koliko je to "sjajno" možete pročitati u ovom tekstu.




Šminka može da ti se pokvari 



U te svrhe počela sam da se šminkam i kad idem do prodavnice. Mislim, gre'ota da bacim. A dešava se. Evo danas sam bacila jednu senku za oči čudnog mirisa, BB kremu koja je počela da se odvaja na komponente (neko ulje i neka materija u boji kože), a maskara mi je već sasvim suva iako sam je jedva upotrebljavala (primam donacije, unapred hvala). Kada radite od kuće, prirodna kozmetika nije za vas jer ima kraći rok trajanja. Treba vam neka koja će da vas konzervira svojim hemijskim sastojcima, a to baš i nije najzdravija varijanta. Dakle, posao od kuće narušava zdravlje! 


Organizacija je preteška 



Prezauzet si i ništa ne stižeš i nemaš određeno radno vreme. Naprotiv, radiš ceo dan!  Na stranu ometači koji viču "Mama". Ponekad si sam sebi dovoljan ometač. Hej, pa radiš od kuće. Zašto ne bi to radila malo posle. Sada možeš da opereš klincima bazen, spremiš ručak, očistiš prašinu, zevaš po internetu... Onda kada rešiš da zaista oladiš od posla,  imaš slobodan dan i konačno središ kuću, nikako ne stižeš  jer zaboga, vidi koliko posla se nagomilalo- bolje da ne ostavljaš za sutra. Krajnji rezultat: nit' kuća čista, nit' posao gotov, nit' mozak radi u 3 noću jer ti se spava, nit ' si u stanju da ustaneš dok ometači spavaju kad blejiš u ekran do 3. Radiš ceo dan pod stresom i tenzijom od nezavršenog posla i nikad ne možeš da pobegneš od posla kući! Ili na plažu. Zato smo mi otpočeli seosku avanturu. 


Udaljavaš se od ljudi



Mislim, od onih koje možeš da pipneš uživo. Tu su oni virtuelni (premda mi to jako glupo zvuči, kao da tamo neko sa druge strane ekrana nije čovek od krvi i mesa) ali komunikacija sa njima ide drugim tokom. Neke ljude bukvalno nisam videla 3 godine. Nemam priliku ni da ih slučajno sretnem. Udaljavanje ide ovim tokom:
  • Ljudi (ovi pravi, "nevirtuelni") prvo dolaze kod tebe jer ne kapiraju da imaš obaveze. I postaju još jedna smetnja.
  •  Onda počnu da te izbegavaju jer su konačno ukapirali da radiš. Onda ti smeta što te izbegavaju.
  • Ti ne posećuješ druge ljude jer si ceo dan u obavezma i jer te, zaboga, niko ne posećuje. 
Kod mene doduše ovde važi i Marfijev zakon. Kad god želim da odem kod nekoga, taj neko ima obaveze ili ide negde. Zato sam angažovala muža kome Marfi nije naklonjen pa mi zakazuje frizera, zove taksi, planira druženja. Mislim da moj ginekolog(k?š? inja? ica? - kako ovde upotrebiti rodnu ravnopravnost) ne bi išla na odmor da ja ne zabodem na njena vrata. Jednom sam bila upornija, pa je morala da polomi ruku i da ide na bolovanje


 Razviješ govorne mane



Od silnog čitanja na engleskom razvila sam novu govornu manu, pa pored onog mešanja "č" i "ć" i "đ" i "dž"  (koje me drnda ponekad jer sam rođena u Hrvatskoj, gde se za ove pojmove jednostavno u  govoru koristi neka međuvarijanta) sada sam počela i da otežem neko dugačko "ee" 



Da li ste zaista spremni na ove ustupke? Ili vam je ipak draže da radite 8 sati dnevno i dođete kući da odmorite? Možete li se izboriti sa ljudima koji ne shvataju šta radite? Mene mama  redovno pita: "Jel' ti dosadno?". Ja zaista ne znam kad mi je zadnji put bilo tako....


Rad od kuće ima i prednosti 



Za one koji znaju da se organizuju, koji su disciplinovani i poštuju svoje i tuđe vreme, a pre svega znaju da kažu "Ne" - komšijama, prijateljima, rodbini, deci, šetnji po gradu, bazenima na +40 i pomere ih onda kada su organizovali svoje vreme za odmor, posao od kuće ima i svoje prednosti.

  • Nema potrebe da se šminkaš, ideš negde po kiši i snegu, žuriš da stigneš na vreme...
  • Možeš da pustiš obrve koje si previše počupala još u sednjoj školi. Niko te neće videti danima...
  • Možeš da radiš u pidžami. Ne moraš da kupuješ nove patike i cipele. 
  • Možeš da ideš na zumbu ili bilo koji drugi vid rekreacije jer ipak sam biraš kad ćeš da radiš, pa su izgovori totalna glupost. Štavše, ako voliš i zgovore, rekreacija je odličan izgovor da ne radiš.
  • Možeš da vodiš decu na slobodne aktivnosti i zakazane preglede kod lekara bez da ikoga moliš da menjaš smenu ili imaš slobodan dan kada ti ne sleduje
  • Možeš da izdvojiš vreme za druženje sa ljudima koje voliš bilo kad, makar cena toga bila da posle pogineš radeći noću ili ranom zorom.

Bez obzira da li rad od kuće podrazumeva da lupate po tastaturi ili da pravite nakit, heklate ili bilo šta drugo - posao je obaveza kojoj treba da se posvetite. A posvetiti vreme samo jednoj stvari kada si kod kuće i imaš decu, to je pravi izazov, a ne san!

Sve u svemu, želju za poslom od kuće razumem. Bolje je od zaludnog sedenja i dosađivanja! To je više potreba. Ima prednosti i mane i na vama je da sagledate obe strane i procenite da li je to za vas.

Ali posao sa plaže??? Tu nema šta da cenite i procenjujete. Kad vidim  te slike u prilogu nekog posta o poslu iz snova, padne mi roletna. Ta želja je čisto  foliranje i  preterivanje!

Monday, July 4, 2016

ULJE DIVLJE RUŽE ME OPSEDALO I SAZNALA SAM NJEGOVE MOĆI

Da li ste znali da ulje divlje ruže može pomoći da procvetate? Govorim o lepoti, razume se. Ne postoji tako dobra stvar za kožu kao ovo ulje koje sam ja pukim slučajem isprobala. Verujte mi - ja nisam preterano luda za kozmetikom, koristim samo ono što mi treba, šminkam se uvek isto i danju i noću i kad idem do prodavnice (jer da nije  tako bila bih beauty blogerka i uživala u mackanju i šminkanju) i kada kažem da je nešto dobro, onda to zaista i mislim.

Do cele ove ideje o postu o ulju divlje ruže je došlo sasvim slučajno kada sam upoznala Marinu,  devojku koja ga pravi. U prvi mah ovo je trebalo da bude priča o jednoj odličnoj biznis ideji - super projektu dvoje kragujevačkih studenata koji su pobrali kajmak na regionalnom takmičenju za najbolju biznis ideju, super motivacija koja može da vas trgne onda kada mislite da posla nema i da treba neko drugi da vam ga nađe.

Marina i njen kolega i verenik  prave hladno ceđeno ulje divlje ruže od semena šipurka koje se koristi za negu kože. Ono što ostane neoceđeno, pretvara se u brikete i koristi kao ogrev. Dakle, u ovoj proizvodnji nema otpada (računa se i to da je pre toga plod šipurka pretvoren u savršen džem) A najbolje od svega - konkurencija na tržištu je mala, jer skoro niko u Srbiji to ne radi!



Ulje divlje ruže
Ulje divlje ruže


Od trenutka kada sam čula priču o ovoj proizvodnji, ulje divlje ruže je počelo da me opseda. Odjednom je počelo da iskače svuda. Tako sam:

  •  naišla na priče o nekom ulju od divlje ruže koje može da se kupi u "DM" prodavnicama (ali neka bude da mi je Google vremenom servirao stvari koje bi mogle da zadovolje moju znatiželju prateći moja interesovanja) 
  • naišla na reklamu za slično ulje u novinama koje sam rasprostrla po podu dok sam krečila ( i frapirala se cenom istog)
  • našla bočicu ružinog ulja u kupatilu kod moje mame (od koje sam pored proširenih vena nasledila i totalnu indiferentnost prema kozmetici te je činjenica da ona ima tako nešto  ravna čudu)

Kažem vam, to ružino ulje počelo je da me opseda!

 Onda mi je i dotična mlada dama koja pravi ovo ulje donela da probam njeno. Tu je priča o super biznis ideji promenila svoj tok i sada više ne želim da naklapam o biznis idejama, već želim da vam predstavim iskustva sa uljem divlje ruže koje možete naći na Facebook strani - Plemenita ulja.


Kako se dobija ulje divlje ruže


Možda vam se čini da sam sada nalupala niz kontradiktornih stvari. Rekla sam da ulje od divlje ruže nema konkurenciju, a onda nabrojala tri mesta na kojima sam ih slučajno videla. Ipak, to ne znači da se sva ta ulja proizvode u Srbiji i još manje znači da su sva ulja ista. 

Pod istim ovim imenom naći ćete ulje koje se pravi od latica neke specijalne Čileanske ruže (znate već, svi ti prirodni proizvodi su najbolji ako su sa druge strane sveta, iz nekih nepristupačnih predela, pravljeni od nekih poluistrebljenih ili retkih prirodnih vrsta ili bizarnih izvora) . Ovakvo ulje je  sjajno za lice i ruke. Može da se pravi i od običnih  ruža. To su , pretpostavljam, sva ta ružina ulja koja su rozikaste boje.

Ulje  divlje ruže o kojem ja govorim nije pravljeno od latica već od ploda divlje ruže, svima nama dobro poznatog šipurka. 

Šta znate o šipurku?

Ok, ako izuzmemo da se od njega pravi najbolji džem, i vrapci znaju da je bogat vitaminom C. Pored toga, ulje divlje ruže sadrži  vitamin E, D,  beta karoten, retinol i esencijalne masne kiseline. Sve to je dobro iskombinaovano u žućkastu tečnost koja je, zbog svega ovoga, idealna za održavanje lepote i zdravlja kože.

Dakle, ulje od divlje ruže nije roze, već  žuto-narandžasto, što je uostalom i za očekivati od jednog šipurka. Ne mora da bude napravljeno od nekog egzotičnog semena. Darovi prirode postoje i oko nas. Samim  tim i cena ulja divlje ruže napravljenog na domaćem tržištu od domaćih sirovina je znatno manja, pa možete dobiti luksuznu prirodnu negu organskom kozmetikom po pristupačnoj ceni.  

Ulje divlje ruže za lice i protiv bora


Prva stvar zbog koje mi je preporučeno ovo ulje jeste njegovo dejstvo na opekotine od sunca. Pokušala sam da ga isprobam na ćerki koja je sa bazena došla reš pečena. Da, crvenilo se malo umirilo, a dalji eksperiment je propao jer je mlada dama zbrisala par dana kod babe i dede. Ipak, iskustva nekih drugih devojaka   govore u prilog toga da ulje divlje ruže može pomoći da pocrnite na suncu i dobijete savršen ten, kao i da ublaži opekotine od sunca.

Lično sam isprobala ulje divlje ruže za lice. Mogu da kažem da sam  oduševljena i da nijedna hidratantna krema ne deluje ovako dobro. Stavila sam bukvalno 3-4 kapi, a lice mi je ceo dan bilo lepo hidrirano i nekako masno. Kada kažem masno, ne mislim na onu "najela sam se bureka" masnoću koja se cakli, već na neki umeren sjaj koji koži daje  zdrav izgled. Koža ga lepo upija pa deluje kao super hdratantna krema sa produženim dejstvom. Većina ljudi koja ga je probala potvrdiće vam da daje koži neverovatnu mekoću i vlažnost.

Kažu da je ulje divlje ruže zbog svog sastava dobro i protiv:
  • bora
  •  fleka na koži (uključujući i onih staračkih)
  • protiv ekcema
  • ožiljaka od bubuljica. 
To sve još isprobavam. Delom zato što nemam ove probleme, delom zato što se ovi problemi ne rešavaju preko noći. 

Ulje divlje ruze za oziljke i strije


S obzirom da ima sposobnost da regeneriše kožu, ulje divlje ruže je odlično protiv ožiljaka i smanjuje njihovu vidljivost. Iako nemam da podelim svoje iskustvo na ovom polju, podeliću tuđe. 

Marinina prijateljica je imala operaciju i isprobala je na svom ožiljku dejstvo ulja. 

Pošto slika govori više od reči , prilažem foto dokaz.

Ulje divlje ruže protiv ožiljaka
Ožiljak odmah posle operacije
ružino ulje protiv ožiljaka
Ožiljak posle 3 meseca
ulje divlje ruže iskustva
Posle 6 meseci



Lekar se prijatno iznenadio izgledom kože  i savetovao da nastavi da maže ulje od divlje ruže protiv ožiljaka.

Na isti način na koji smanjuje vidljivost nepravilnosti na koži, ulje od ruže je dobro protiv strija. Daje vlažnost koži, sprečava dalje pucanje i smanjuje vidljivost već nastalih strija. 



Kako se koristi ulje od ruže za kosu


Kada imate retku  kosu kao ja, koja se zamasti od dva dodira rukom, onda vam pomisao da stavite ulje na kosu nije sjajna ideja. Ipak, pre donošenja brzinskih odluka nije na odmet malo razmisliti i isprobati, zar ne? 

Budući da sam obdarena retkom kosom i suvim krajevima  (toliko suvim da mi nekad dođe da uzmem makaze i isečem ih) probala sam da stavim malo ulja na krajeve kose. Kao što već rekoh, ono nije masno i kosa je sjajno reagovala - odjednom je dobila na živosti i sjaju. Ovo vam je ona situacija kada pojam "ruže" ne ide uz pojam "procvetati". Naprotiv, ulje je tu da suzbije cvetanje krajeva kose!

Za one koji imaju perut, ulje od divlje ruže dobro i u te svrhe. Potrebno je da se nanese na kožu glave, ostavi da deluje 30-ak minuta i ispere. 

Pored toga što je dobro za kosu, možete ga isprobati i za nokte. Mažite nokte sa njim svako veče 10-ak dana i oni će postati jači i sjajniji. 


Koja je cena ovog ulja?


Zainteresovani ste da kupite ovo ulje? Onda vas sigurno zanima kako i gde to možete uraditi i koja je cena.

Ukoliko krenete da tražite po internetu  informaciju kolika je cena ružinog ulja za lice, naići ćete na velike razlike   - od 390-1990 dinara. 

Kao što sam već napomenula, ova ulja se razlikuju i po ceni i po tome od čega su napravljena
  • Ona roze boje su od latica,  sa bazom od ulja jojobe ili nekog drugog. Foliraža
  • Ovo ulje o kojem vam ja govorim je žućkaste boje iliti boje meda,  100% organski proizvod dobijen presovanjem odnosno hladnim ceđenjem semena šipurka
Ovakvo  ulje nije mešano, dogrevano, kombinovano sa drugim sastojcima radi boljeg mirisa, već je samo mikrobiološki ispitano i upakovano. Kao takvo, ono sadrži sve vitamine, a znate da je posebno C  vitamin neotporan na visoke temperature. 

To me dovodi i do mane ovog proizvoda (da ne bude da samo hvalim). Ne, ne miriše na cveće jer ni šipurak tako ne miriše, a nema dodatnih veštačkih mirisa. Zbog nedostatka konzervansa treba da se čuva u frižideru kako ne bi užeglo i upotrebi što pre. To vam, majke mi, neće biti teško - samo kad jednom probate.

Gde kupiti?


Ulje divlje ruže možete poručiti na stranici Plemenita ulja, gde se ujedno možete informisati i o drugim proizvodima kao što je ulje od koštica šljive i kajsije.

 Dobićete ga brzom poštom na kućnu adresu, a cena je 700 dinara. Imajući u vidu da je ovo proizvod koji ima višestruku namenu i pruža luksuznu negu (onako usput, ulje divlje ruže je kozmetički preparat koji  je deo svakodnevne nege Kejt Midlton) i da isto  ulje jedan poznati brend prodaje za skoro 2000 dinara, ovo je odlična pogodba. 

Ovo ulje vam menja i kremu za lice (i to  onu protiv bora) ,ulje za kosu i negu za nokte, sve  jednom pakovanju. Možete ga uptrebiti na bezboroj načina. Namažite na telo pre sunčanja da dobijete sjajan ten (beta karoten će da odradi svoje). Dodajte šećer i izmasirajte kožu, eto vam savršen piling! Izlečite ispucale pete!

Sasvim slučajno, ovo ulje je prvo počelo da me opseda da bi me suptilno kupilo (da, dobro ste pročitali - ono mene!). Vidite, ima neverovatne moći. Možete i da procvetate! Od srca savetujem da lajkujete njihovu stranu, naručite i probate.

Friday, June 24, 2016

8 BESKORISNIH ZNANJA O SRBIJI IZVUČENIH IZ GOOGLE KEYWORD PLANNER-A


Da li se i vama ponekad čini da ste zatrpani beskorinsim informacijama? Meni je prepun mozak. U više navrata nahvatala sam sebe i supruga u besmislenim konevrzacijama tipa: " Jebote, jesi znao da soda bikarbona leči pege na licu!" na šta on nastavlja sa iznošenjem nekog drugog magičnog svojstva sode bikarbone. Onda obično prelazimo na neki drugi lek, često na ulje od kanabisa, koje isto tako magično za sve - od mozga do pankreasa i leči čak i zombije. Posle 5 minuta mi servira informaciju da je Nikolas Kejdž bio na našim udžbenicima iz biologije do ne znam ni ja koje godine. Frljamo se informacijama k'o Đoković teniskom lopticom.

Ja već izvesno vreme pišem po inetrnetu za druge ljude i to vrlo često zahetva dosta informisanja i istraživanja. Mislim da sam od toliko informacija  u stanju da vam u roku od 10 sekundi na osnovu 3 simptoma postavim dijagnozu i dam 13 metoda lečenja iste, što alternativnih i bizarnih,  što jok.

U celoj toj priči počeo je važnu ulogu u pisanju da igra Google keyword planner koji je tu da mi kaže šta to čitaoci traže i uputi ka temi koju bi valjalo istražiti i  napisati. On zapravo  pokazuje koliko puta mesečno neko ukuca neku pojam u Google pretraživač.

Već naviknuta da usvajam beskorisna znanja, iz Google keyword plannera izvukla sam neka o Srbiji.

  1. "Kako se ubiti" je pojam koji se traži čak  210 puta mesečno u Srbiji. Uglavnom se preferira samoubistvo lekovima. Ovaj trend inače raste, pa je u zadnje 2 godine od 40 pregleda mesečno skočio na 210. Prosto rečeno, toliko nam dobro ide da 5 puta više ljudi u Srbiji želi da se ubije. 
  2. "Sin je... majku"  je stavka do koje sam došla pitaj Boga kako, ne bi me čudilo izučavajući neku roditeljsku temu. Šokirana sam bila cifrom od 720 pretraga mesečno!!! Više nisam.  Kada sam tražila ključne reči za jedan članak o prokrastinaciji, Google keyword planner ponudio mi je kao prvu asocijaciju "Zmaj od Šipova u akciji". Do tada nisam ni znala ko je dotični, a ljude on inače toliko zanima da ga guglaju 12000 puta mesečno. Njegov pornić se traži 720 puta. "Parovi" dakle nisu slučajno popularni, a sve one peticije su mazanje očiju.
  3. Kada smo kod popularnosti reality show programa i njihovih učesnika, mogu vam reći da je Kristijan duplo popularniji od Stanije i Soraje. On se traži 33000 puta mesečno, dok ove dve zajedno imaju oko 21000 pretraga mesečno. Pornić sa Sorajom se traži samo 320 puta, te mogu da zaključim da je ista više umislila da je seksi nego što to jeste. Zmaj od Šipova je veća faca. Duplo!

  4. "Menstruaciija u kafi" je pojam koji se traži 90 puta mesečno ustaljeno duži vremenski period. Za one koji ne znaju, to služi da omađijate muškarca. ne znam da li zbog toga ili zbog nekih drugih, praktičnih razloga,  osmišljene su one menstrualne čaše. Stvarno, kako sipati menstruaciju u kafu iz uloška ili tampona?
  5. 70 puta mesečno radoznali pojedinci pitaju se "Kako napraviti vaginu". Ne znam u koje svrhe. Hajde da verujem da su u pitanju plastični hirurzi koji misle da je neko ostavio za njih detaljno uputstvo na srpskom kako da dole poprave eventualne defekte. 
  6. Takođe, 70 puta mesečno pojedinci se pitaju "Kako postati vampir u stvarnom životu". Znam da je teško preživeti u Srbiji, ali evo ovde par načina da to uradite sa jednom platom.
  7. "Kako se razboleti" je pojam koji se traži u proseku 210 puta mesečno. Apsurdno malo, s obzirom da stalno trubimo kako nam je zdravlje najvažnije, a ostalo ćemo lako. Elem, kasnije sam uvidela zanimljiv trend u ovim pretragama. Potražnja za bolestima od juna do avgusta je samo 40 puta, u januaru i fenruaru oko 170 puta. Ostalih meseci ide do 390 puta mesečno. Čudno kako se ovo poklapa sa terminima održavanja redovne nastave u školi, zar ne? (Napomena samoj sebi : Kaži ćerki da ti javi kad nešto ne nauči, lakše ti je da odeš da opravdaš čas nego da je muž vuče po lekarima. Ko zna zašto je ove godine 2 puta ušinula skočni zglob??? I zašto je njena doktorka je u "blagoslovenom stanju"  već drugi put, slučajno uvek  kada  ustanoviš da je vreme da i tvoj muž počne da se bavi decom  i njihovim problemima )
  8. "Prinudna naplata" je termin koji je popularan skoro koliko i Stanija. Traži se čak 18000 puta mesečno, što govori o tome u kakvom nam je stanju privreda i društvo.


Da zaključim:

Iz Google keyword plannera možete naučiti dosta o jednoj zemlji i njenim stanovnicima, pa kad želite da emigrirate u Švedsku, Norvešku ili potražite bolji život na Islandu, možda je ovo dobar način da se raspitate koliko im je stvarno dobro.

Obavezno proverite:

  •  da li je suicidnost u opadanju ili u progresu
  •  koji su popularni načini preživljavanja 
  •  u kakvom im je stanju privreda kroz broj pretraga prinudne naplate. 


Suvišno je da zaključujum bilo šta o Srbiji, osim da mi jasno zašto ovi Sirijci ne traže azil kod nas.


Monday, May 30, 2016

ŠTIKLE ZA MALU MATURU? NA MOJOJ PLANETI TOGA NIJE BILO!

 Sećete li se svoje male mature?

Pitam, jer ovih dana su aktuelne proslave istih, a pri tom, ako prođeš pored gomile koja ide na ovo slavlje nemaš pojma da li je u pitanju mala i velika matura jer su devojke od 14 i one punoletne potpuno isto nafrakane. Zapravo, pomalo mi sva slavlja, svadbe, punoletsva, mature i krštenja liče na tematski maskembal sa motivom "estradna zvezda", bez obzira na  godine.Niko ne liči na sebe!

 Recept:  U 3 tone laka dodati poneki umetak za kosu i začiniti sa 4 kg šminke. Ovde su vam stvari obrnuto proporcionalne nego kod prosečnog ručka - što više začiniš to manje ukusa ima.


 I aj' nekako to progutam kad su ove velike devojke u pitanju, ali kad vidim decu koja su tek završila osnovnu školu a koja su se ovako uparadila, ozbiljno se zabrinem. Jer za 2 godine i moju ćerku očekuje isti događaj i ja se unapred psihički i fizički pripremam da iskuliram kada mi se pojavi sa idejom da hoće na maturu u Jelena Karleuša stilu (koji kopira čak i Kim Kardašijan),  uz  veštačke nokte, veštačke trepavice, profesionalnu izveštačenu šminku i frizuru. Za sada još nije u tom fazonu, ali ko zna dokle dogura za 2 godine. Jer  tripovi sa veštačkim pramenovima u boji su za nju već prošlost.

 Mislim da ću da postanem razroka od toga koliko sam puta zakolutala očima kada sam videla klinku koja je završila 8. razred koja  pokušava da nađe ravnotežu na 12 cm dugačkim štiklama (sa platforom , kako bi joj bilo lakše)  uparenu sa pismo tašnom u istoj boji. Ne znam koji od ova dva modna detalja mi više ide na živce i koji je manje praktičan i za odraslu osobu. Možeš se samo slikati sa njima.

No dobro, svet napreduje u nekom čudnom pravcu, ja kriziram srednje godine valjda. Nije mi prvi put da ne varim neke stvari.Sve više postajem ubeđena da sam pala s Marsa, da to nije samo glupa izjava koja se pomene kad je neko neprilagođen već stvaran istorijski događaj koji se nekada desio pojedinim ljudima ili Marsovicma.. Ne znam kada, ali oteli su me Zemljani. I sve sam više zbunjena nekim sećanjima koja isplivaju iz moje marsovske amnezije.

  • Prisetim se kako sam ja u tim godinama (dakle sa svojih 14)  krišom par puta stavila kreon i bila ubeđena da se vidi iz aviona ( ili letećeg tanjira)
  • Veštački nokti? Jok. Moji su bili izgrickani do živca sa sedam slojeva zanoktica pored, kao resice. Taj dekor današnji manikir saloni ne mogu da naprave. To samo Marsovci imaju.
  •  Štikle za malu maturu? Na mojoj planeti toga nije bilo...



Elem, navikla sam na moju ćerku našminkanu jer trenira ples i svaki njen nastup je pun šljokica i šminke. Ali to je predstava i maska za istu. Devojčice na maloj maturi u masi slučajeva izgledaju baš tako kao i one - tri tone laka i teške šminke, ali ne znaju šta glume. Da bi bilo šta odigrale moraju da skinu dragocene štikle koje su mesecima birale da bi se u njima... slikale.Žure da odrastu, a nisu u stanju da izaberu ni svoje buduće zanimanje. Ok, izuzev onih koje žele da budu sponzoruše i starlete.

Male mature podsećaju me na one "Devojčice i dijademe" ("Toddlers and tiaras"  u originalu, emisija na TLC-u)  - klinke predškolskog uzrasta koje se takmiče na izborima za malu Miss, jer su promašile svrhu Barbika . Deca se više ne igraju sa njima već pokušavaju da liče na njih.   Ove  klinke  roditelji šminkaju, vode na potamnjivanje kože, nadogradnju trepavica i gurnu im u usta veštačke zube čim ispljunu cuclu.





Treba tako, da se pripreme deca na vreme. Danas očas posla postaneš zvezda interneta. Sasvim je obična stvar da jedno dete ima svoj You tube kanal, pa i da na istom preporučuje šminku.



Uopšte ne bi začudilo da počnu da se slave i mini mature, recimo onda  kada klinci napuštaju obdanište i kreću u školu. I to je period odrastanja. A ni štikle za tu veličinu noge nije teško naći... Samo treba zakupiti kafanu!




Onako u poverenju, ja svojoj velikoj maturi nisam izgledala kao ova deca na maloj. Zapravo, izgledala sam kao plavuškasta verzija Mortiše Adams u dugoj crnoj haljini made by Moja Mama, crnom ogrtaču od tila, otvorenim sandalama i najlon čarapama sa ojačanjem na prstima.
No dobro, to je već moj problem. Praviću se da i za to imam Marsovsku amneziju. Tako je najbolje!

Monday, May 9, 2016

ZAŠTO MI ZAKON PRIVLAČENJA LIČI NA SEKTU I KOLIKI JE PROCENAT VEROVATNOĆE DA JE ON GLUPOST


Ima jedno 5-6 godina kako me sa Zakonom privlačenja upoznao jedan prijatelj i dao mi da odgledam film "Tajna". U međuvremenu sam stigla da pročitam i knjigu koja nije ništa drugo nego transkript filma, učlanila se u nekoliko FB grupa koje prate temu Zakona privlačenja, Zakona Univerzuma i Pozitivnog razmišljanja. I sve mi više Zakon privlačenja liči na sektu.

Šta je Zakon privlačenja?


Zakon privlačenja


Za one koji ne znaju šta je Zakon privlačenja i kako deluje na naše živote objansiću ukratko: To je sveta, drevna Tajna za koju je znao i sam Isus Hrist, jedan o motivacionih govornika onog vremena.

  Sve što vam treba da bi ste bili srećni dovoljno je da zamislite. Misli imaju vibracije koje emitujemo u Univerzum, a koji nam istim vibracijama uzvraća (to vam je ono " Što zračiš, to i privlačiš", "Što seješ to žanješ") i  sreća je nadohvat ruke. Ma šta nadohvat - u vašim rukama! Pri tom, treba svako jutro i veče da izražavate zahvalnost za ono što imate i zbog onoga zbog čega ste  srećni. 

Duhovna strana ovog zakona je ono na čemu se temelji vera. Zakon privlačenja je, sa druge strane, moderna sekta i on je sve to transformisao u savremene tokove života ne zaobilezeći bogatstvo, novac i obilje. Zapravo, na tome se danas i temelji sreća.

U onom svetu zapadnije od nas, sve je više "life coach" zanimanja, odnosno životnih trenera. To su oni ljudi koji vas motivišu pričama o uspehu, sloganima "Ne odustaj" i "Misli pozitivno" tipa Nika Vujičića. Ne kažem da je to nešto loše. Ja sam, kad sam videla kako on pokušava da vozi auto upravljajući nekom cevčicom koju drži u ustima i "stopalom" , shvatila  da sam  veći invalid od njega jer isto ne umem najsjajnije sa obe ruke i noge.  Zapravo, postoje čitavi kursevi za ovo zanimanje (ne mislim na kurs vožnje cevčicom, nego na životne trenere). Baš kao što možete naučiti da nekome nadogradite nokte, možete naučiti kako da naterate druge da misle pozitivno i ostvaruju svoje želje. Kod nas toga još nema u tolikoj meri i još uvek su govornici uglavnom političari. A oni baš i ne motivišu.

Da se razumeno, ja  mislim da je Zakon privlačenja glupost. Ne zato što ne deluje (a ne deluje), već zato što mislim da je mnogo onih koji su ga potpuno pogrešno razumeli. Svi ti tekstovi, knjige objave tipa "Misli pozitivno i pašće ti s' neba" polako počinju da mi idu na živce i Tajna Univerzuma počinje mi liči na sektu. Ja nisam neki vernik niti mašem okolo svojim uverenjima, jer i kad zamahnem ispadne da bogohulim, kao recimo onda kada uključim mašinu na crveno slovo. Tako ne mogu da budem ni dobar sektaš. Ja sam uvek sa 2 noge na zemlji i realno gledam na stvari. Verovati slepo u nešto kao što je Tajna i Zakon privlačenja je savremeno kolektivno ludilo. 

Istina, bilo je u mom životu toliko stvari koje bi mogle da se uklope u ovaj zakon. Recimo, poželela sam da zarađujem od pisanja, pa sad to i radim (ali ima tu i ona druga strana - kako da idem na neko radno mesto kada je u  Kragujevcu nemoguće upisati dete u obdanište?)  Želela sam i da se kupam u lovi tako zarađenoj, ali do tog stadijuma imam još učenja. U svakom slučaju, bliže sam tome nego pre godinu dana.  Ili recimo, drugi primer: moj muž ode u kladionicu, odigra tiket i uvek padne za jednu utakmicu. To je već takvo pravilo, da verujem da on sa sobom nosi tu "za jednu utakmicu" vibraciju, a to nije način da dobijete na kladionici.

Realno, sve ima dve strane, pa i Zakon privlačenja. Ima stvari koje sam želela, vizuelizovala (jer je i to bitan aspekt ove čudne vere - videti sebe u nekoj situaciji, a ja jesam sanjar) i dobila. I ima mnogo veći broj stvari koje nisam dobila. A ima i onih koje nisam želela, a desile su se. Pregršt!

Broj želja koje su mi se ostvarile samo zato jer sam ih želela je toliko mali, da to ne može biti Zakon privlačenja ni Tajna Univerzuma već čista slučajnost. 

Ali kada se uhvatite u to kolo, Zakon privlačenja će vas ubediti u suprotno!
 To što vam se želje nisu ostvarile je zbog toga što je moć podsvesti velika i što je Univerzum uhvatio neke nagativne vibracije odatle. Ne možete, zaboga ,samo misliti pozitivno! Treba celim bićem da vibririrate tako. I nikako niste dovoljno dobri u tome!
Baš motiviše, nije nego!
Onda vas ubede da mogu da vam promene podsvest tako što ćete slušati zvukove ptičica i talasa koje ćete kupiti po povoljnoj ceni. Kažem vam, materijalistički zakon, skroz!


Kako privući novac sa čekom izobilja?


I ja bih volela da mi neko kaže. Mislim stvarno???? Za sad samo shvatam da gde ima vere, pa makar i sektaške, ima i sujeverja. Pa se tako možete braniti od uroka belim lukom ili, u slučaju Zakona privlačenja, od bede pomoću Čeka izobilja. Da biste privukli novac pomoću ovog metoda, potrebno je  da malo uposlite svoju  kreativnost, nacrtate ček koji izdaje Banka Univerzuma i ispišete sumu koja treba da vam padne s neba. Može biti da sam ja htela previše. Probala sam, majke mi, šta mi teško! Ne radi.


Da li je dovoljno misliti pozitivno?


Misli i vizualizacije same po sebi nisu ništa.

Procenat verovatnoće da će vam se želja ostvariti ako je samo želite isti je kao procenat verovatnoće da će se ona ostvariti ako:

  • napišete pismo Deda Mrazu
  • dunete u svećicu na torti
  • poželite želju kada vidite zvezdu padalicu 
  • ako vas posere beli golub
  • nađete detelinu sa četiri lista bez da gledate u travu
  • ubodete prstom u talog šolje pa se napravi prsten ili nešto drugo

Ako se ne pokrenete da ostvarite želju, od Zakona privlačenja ne možete da očekujete ništa i nećete biti srećni. 

Zapravo, ovaj zakon učiniće da imate samo još goru predstavu o sebi. Ne mislite li da ste malo izgubili kompas?




Ali ako se pokrenete, Univerzum zaista može da se okrene u vašu korist. Pa ćete onda videti znake svuda oko vas, a i uspeh će doći. Ništa nije slučajno, ali se ne dešava zato što  mislite o tome, već zato što radite u tom pravcu. Jer ako se fokusirate na nešto i želite nešto da uradite, onda ćete to i postići. Ako želite da kupite žuti auto, veća je verovatnoća da obratite pažnju na oglase zalepljene na staklima automobila ili da vam privuče pažnju oglas na banderi. Nema tu neke misterije ni moći podsvesti ni univerzima. Čista svest i fokusiranost!

Misliti pozitivno je ipak veoma važno. Ukoliko ne verujete u sebe, nalazite izgovore i stalno mislite loše, nema šanse za bilo kakav uspeh, bilo to bogatsvo u novcu ili spremanje torte. Osim toga, trujete druge ljude lošom energijom, počinju da vas izbegavaju jer stalno mračite, a heeeeejj....možda vam negde  i nekad  zatrebaju!!!!

Ne verujete mi?

Pogledajte samo Novaka Đokovića, čiji teniski mečevi i uspesi već postaju kliše, a kladionice razmatraju da u njegovom slučaju uvedu kvotu -1 na njegovu pobedu. Da li on samo sedi kod kuće i meditira da želi da bude prvi, ili naporno trenira? 

Zapravo otkriću vam jednu Tajnu Univerzuma - ne postoji Zakon privlačenja, nego Zakon odvlačenja. I deluje 1000000%


Šta je Zakon odvlačenja?


Zakon odvlačenja je Zakon po kojem je šansa da ne ostvarite ništa jednaka šansi da ništa ne preduzmete.

 U ostvarenju snova mogu vas sprečiti mnoge stvari - od nametnutih očekivanja društva, porodice do ograničenja koja namećete sami sebi jer mislite da nemate šansu, ne umete, ne možete, nemate novca, nemate hrabrosti. Ovom zakonu smo svi podložni i ne postoji Zakon privlačenja koji može da ga pobije. Zakon privlačenja je čista glupost ako samo mislite i ne delate. Zato prestanite da verujete u gluposti. 

Nije dovoljno misliti pozitivno, ali to nikad nije na odmet. Sve što vam se tako desi, samo je slučajnost. Negativne misli mogu vas uspešno dovesti samo do mentalnog obolnenja.  Ukoliko želite da privučete ljubav, novac, bogatsvo u vaš život  potrebno je da mrdnete dupe i otkrijete Zakon odvlačenja. Tek kada vidite šta vas ometa, možete da znate protiv čega da se borite i kojim sredstvima.

Gledajući ljude oko sebe, sve mi se više čini da su u nekoj sekti. Svi se samo žale, kukaju, očekuju nešto od drugih, imaju snove, a malo ko želi da se zaista pokrene. Valjda zato što veruju u suludi zakon privlačenja! A meni se, iskreno, od istog sad već prevrće želudac!